Koliko puta bi osetili divljenje, uz pitanje kako je neki stvaralac od još neoblikovanog i nepovezanog sadržaja uspeo da formuliše naizgled sasvim jednostavno smisleno i kreativno novo značenje?
Pri rekonstrukciji života nekih velikih stvaralaca uz pokušaje razumevanja njihovog bića često bi sledili podaci koji bi ukazivali da je dotični pre kreativnih činova imao periode kriza i preispitivanja postojećeg, eksperimentisanja sa kojima se nije mirio. Sasvim moguće je zamisliti i periode sumnje, podozrivosti i nerazumevanja od strane bliskih i okoline. Kao i što je verovatno pretpostaviti da ni sam autor nije mogao sasvim sigurno znati u kom svetlu će se manifestovati predstave njegovih pokušaja da preoblikuje stvarnost. Tek kasnije kada bi već uspevao da približi sebi i drugima svoje već osmišljeno delo bi sledilo zasluženo smirenje.
Nasuprot, blisko iskustvu, većini od nas godi poznato, što pruža doživljaje sigurnosti i izvesnosti. Koliko često je čuti uznemirenje i osetiti sopstven ili tudj protest kada stvari nisu očite i tok razvoja dogadjaja predvidljiv.
A kada to više nisu potencijalne situacije, nego kada to čini suštinski okvir egzistencije za većinu ljudi koji žive u jednom vremenu,...kada sve to opstaje i ne vidi se skoro izlaz,....a oni u koje se gleda sa najviše očekivanja poput voštanih figura uvežbano izgovaraju preporučeni tekst...
Prija tišina, makar na kratko, jer smo svi svedoci da je postala umetnost živeti.
